Prica o prici

Dobrodošli na moj blog

09.05.2016.

Jutarnja!

                  Sada će skoro podne al mrsko mi tipkati drugi naslov priče. A kao da će ko i znati kada sam ga pisala a i objavila.  Nedelja je prošla uobičajeno, veš, pegla -prašina. Tv-izležavanje. Nije mi se dalo šetati po onoj grmljavini. Nisam baš ljubitelj vikenda. Subotu radim, tako da ne mogu planirati odlaske negdje na more ili ne daj Bože kod rodbine. Nedelja je predviđena za čišćenje. Ono što ne stignem u toku sedmice to završavam u nedelju. Subotom se ispalim negdje sa kćerkom ili sinom-ukoliko mu nije mrsko. Ako negdje i odemo, porodično, to znači više sakupljenog posla idući vikend. Nije da ne radim kućanske poslove u toku sedmice, Bože me sačuvaj, već nedelja je dan za pranje prozora, brisanje podova, prašine, preslaganje gardarobe, sušenja, peglanja...Ma sve u svemu nedeljom se više umorim nego bilo kojeg dana. A još za to nisam ni plaćena. Ponedeljak mi dođe kao odmor od nedelje Nedeljom ne palim laptop. Ne palim ga kući ni radnim danima, samo ako sam primorana. Čak ne pišem svoje priče,  ne tipkam na njemu izvan posla. Ipak za njih mi  treba vremena a ne želim da ga otimam od djece i porodice. Zato kada sam kući, razmišljam puno  i smišljam priče, to da.Pravim ručak i smišljam.Počela sam da  šaljem i  na konkurse. Mislim, ono, svjesna sam da nemam šanse, ali ih šaljem. Lažem. Jedna priča je prošla na Astro konkursu. Dobila sam 2 mjeseca besplatne škole za astrologiju.Prvi put da sam ja nešto đaba dobila.  Tih 2 mjeseca se rastegnulo na 4 i taman sam se zainteresovala kad ono to "đaba"  se završi. Ostatak kursa se plaća. Nije  mi se  plaćalo pa sam sebi isprintala par knjiga poznatih astrologa. Birikam se po onim chartovima, povezujem, gledam i ko fol i razumijem po nešto. Zanimljivo je. Za ubiti koji satak. Ali ipak se ne bih mogla sa tim baviti profesionalno, bez obzira koliko dobro mi ide to "čitanje" natalnih karti. Pun net astrologa, mandraka raznih boja. Jednom sam poslala čak i pitanje o svom uspjehu u pisanju a dobila sam odgovor da je sam đavo u mene ušao i da obavezno izbacim meso iz ishrane. Uz meso, voće i povrće koje se uvozi. Pa brašno, mlijeko, sokove . Ako želim uspijeh da moram preći u vegeterijance i promjeniti slike na svim mojim stranicama. Avatare, pa i ovaj sa mjesecom na bloggeru. Da mi mjesec sa fotke sisa energiju, da ulazi u moje misli i tjera me da pišem o smrti, duhovima, čudovištima i ostalim ružnim stvarima. Uspjeh mi je zagarantovan ali uz zrnjevlje i bobice iz prirode. I obavezno mijenjanje stila i tema pisanja. . Zanimljivo je koliko ga ljudi prati, tog mandraka,  i traži savjet od njega. Koliko mu njih vjeruje.Uvjek sam bila skeptična što se tiče vidovnjaka, mandraka i ostalih čudnih faca koji predviđaju budućnost i pomažu ljudima, a on mi je učvrstio to moje mišljenje. Doduše potrefio je jednu stvar, da se nikada neću obogatiti sa svojim pisanjem.
                     Astrologija je nauka brojki i  logičkog povezivanja. Neke stvari, tj večinu stvari moraš zaista znati da bi mogao "nagađati" o nečijem natalu. 12 zodijačkih znakova, 12 astroloških kuća, 10 planeta. Ja sam tek zagrebala po površini. Znam osnovne stvari. Znak-podznak, planete, kuće i ostale sitnice. Šta nas to razdvaja.  Nisu sve vodolije iste, ima razlike među njima i to velike. Veliki značaj u našem natalu, horoskopu,  igra baš taj naš podznak i njegov vladar. Ali da ne davim sa tim. Sve u svemu, fin hobi i razonoda a nekima i zarada.
                 
                  

                   

07.05.2016.

Jutarnja!

            Pijuckam kafu umjesto uobičajenog čaja. Subota je, kraće radno vrijeme, manje posla i mušterija. Uglavnom se  subota svede na čišćenje poda, polica i vrata. Kada sve završim,sjednem u svoje čoše i  pijem već mlaku kafu, mutušu, 2u1, bez šećera. Jutro obećava sunčan nastavak dana pa možda odlepršam negdje sa kćerkom. U grad. Sezona je matura, a njoj treba maturska haljina. Okom mjerkam izloge ali baš ih i ne zagledam previše, jer tu već nastaje problem. Veliki je izbor haljina. Koliko para toliko i muzike, sve u skladu sa novčanikom. Ma ni novčanik nije problem jer tu  ulijeće tetka, moja sestra koja joj je haljinu obećala još kada je ova moja  tek krenula u školu. U prvi razred. Šalje joj linkove sa raznim modelima iz Amerike . A sa  druge strane ulijeće i druga tetka, muževa sestra koja je zabrinuta da haljina neće stići na vrijeme i da ona neće moći spariti cipele i ostale sitnice koje idu uz nju(to je ona preuzela na sebe, taj dio)
-. "Pa ima toliko  haljina u Sarajevu i ona bi je mogla kupiti a ne da  moja sestra  šalje čak  iz Amerike. Dok izaberu, pa dok pošalje , pa dok to stigne, pa da li će odgovarati broj"
        Ne znam šta da kažem ni jednoj ni drugoj. Tetke su to. Svaka vuče na svoju stranu. I svaka bi da kupi haljinu.   Meni to ne smeta. Neka biraju i kupuju, njima na volju. Samo ne znam čemu sva ta frka oko "male" mature. Špica završava 9. razred i haljina koju bi trebala da obuće nije toliko ni bitna. Bar ja tako mislim. A ni ona nije nešto pretjerano uzbuđena zbog toga. Svo uzbuđenje je izgleda  prešlo na tetke koje me  već mjesec dana terotišu sa svih strana.

-Cipele i marama moraju da budu u tonu sa haljinom! A haljine još nema! Možemo je i ovdje   izabrati. U Sarajevu!-drobi mi preko telefona zaova.
-Ja sam prva obećala da ću kupiti haljinu! Čim izaberemo onu pravu, šaljem je, pa nek onda S....bira šta hoće da kupi uz nju! Haljina je moja!
-Mama ja hoću crnu haljinu. Ovu cool, sa čipkom! Da je naprijed kraća a pozadi duža!-piskuta mi špica i pokazuje haljinu sličnu onoj kakvu nosi Morticija iz "Addams Family"-samo nešto kraći i za nijansu moderniju.
  Nešto razmišljam kakve će tetke tek biti kada bude prava matura. Završetak srednje škole. I kakvu će tada haljinu moja kćer poželjeti da joj se kupi.
Ni prošle godine nisam ja birala ništa za sina, to je uradio dedo, moj otac. Odveo ga i kupio mu sve šta treba. Bez našeg pitanja i znanja. A čik mu nešto reci. To je njegov prvenac. Unuk.
-On mora ličiti na pravog momka na maturi! Eto, vi  mu možete kupiti čarape, da mu se slažu uz te smeđe tene/cipele koje smo nas dvojica izabrali!- grimasa na licu mog sina  govori o  tom zajedničkom biranju.Sako, košulja a i cipele sakupljaju prašinu jer mu više ništa od toga ne može ni naviriti. (čisto bacanje para)
Ali ipak na kraju krajeva, ja se ne ljutim ni na jedno od njih. Naprotiv. Sretna sam što moja djeca imaju takve dede i tetke. Nismo mi velika i mnogobrojna porodica. Mala, složna. Donekle složna, što se vidi iz priloženog teksta.

Možda je ipak bolje da odemo potražiti i njoj kakve prikladne čarape da joj se slažu uz tu   uz tu "famoznu", "jednu i jedinu" "Američku" haljinu i blještave, pune šljokica cipelice i tašnicu.

Opet mi je  pripala utješna nagrada, čarape.....:)

06.05.2016.

Jutarnja!

            Drage moje komšije sretan vam  Đurđevdan!
Već se dimi sa svih strana. Raspalile se  vatre  pored ulice, odvrnula se  muziku iz starog golfa i uživanje. Moje komšije, Romi.Što bi kolege rekle, "tvoja raja". Kada je lijepo vrijeme većina njih izmigolji napolje, na livadu,  rašire stolove i stolice i kafenišu. Veći dio dana. Pa skoro, moje puno radno vrijeme kafenišu ispred svojih baraka.   Preko puta naše knjižare ima bračni par sa šestoro djece, pet kćeri i šesti, najmlađi sin. Sakupljaju karton i otpad i tako se prehranjuju, uz socijalu koju dobijaju. I ja im redovno  prebacim kartonske kutije i ambalažu od robe koju prodajem.  Za 8.mart od njih sam dobila karanfil, kao znak zahvalnosti i pažnje. Divno od njih. Baš su me ganuli svojoj gestom. Većina kolega u firmi nije mi ni čestitala 8.mart a kamoli poklonila cvijet.  Nemam predrasuda prema "mojoj raji", čak im zavidim na njihovoj slozi i mirnom  suživotu.
 Danas je njihov praznik i ispred svake barake vrti se po jedno jagnje. Nek im   svaki a i dući Đurđevdan bude isti ako ne i bolji  od ovoga sada. Bar oni znaju slaviti i uživati pored svih problema koje imaju.


Teže tipkam, uštinula sam se bušilicom za papir. Nespretna i brzopleta po običaju. Uvijek u ranama i porezotinama se vraćam kući sa posla. Nadam se suncu. Toplini. Maju. Moj omiljeni mjesec u godini. Možda započnem novi nastavak Legende, ako bude miran i tih dan.

05.05.2016.

Jutarnja!

       Blokada pisanja se najviše odrazi na bespotrebno gledanje raznih internet stranica koje oduzimaju dragocjeno vrijeme. Od tračerskih portala, vijesti iz regiona, stranica za kuhanje. E tu mi zastane dah. Prosto se ne mogu nadiviti jelima i slasticama koje naše divne gospođe prave. A divim se i njihovom novčaniku. Za neka jela potrebna je trećina moje plate. Gledam njih pa pogledam sebe i svoja skromna jela, večinom bazirana sezonskom povrću, salatama i "domaćem" mesu. Tu i tamo ubacim  uvoznu ribu i našu neretvansku pastrkmu i sve kontam baš dobro kuham.

Čitavo jutro pokušavam zivkam ambulantu u Domu zdravlja S.G.  ali niko se ne javlja. Satima. Da se mlatneš knjižicom po glavi.

Kafa me ne razbuđuje niti mi bistri misli. Danas od moga  pisanja nema ništa.

Potrošila sam par dana na priču koja mi sada liči na ispovjest jedne paćenice....Mrzim takve teme a i priče.....Ne znam zbog čega uopšte  šaljem rad na konkurs, kada svakako nemam šanse za prolaz.....Ne sa ovakvom temom....Patnja....Razočarenje...Mržnja...Pa opet patnja....Svi pišu o tome a niko ne voli da čita o tome...Ali takve priče pale na tim konkursima.

Čitam dvije knjige uporedo,...Harukija i Prilepina...Rus protiv Japanca.. Već sam pročitala tri do sada. Dar moje prijateljice. Veselje za dušu i um. Kući me čeka još jedna. Kupila sam je u Bingu za 4km. Žalosno. Na šta su knjige spale. Meni to odgovara, sada ih mogu kupovati i čitati. Samo što ne vidim veliku gužvu na štandu sa njima iako su bud-zašto.

 
Filip David, Ginter Gras, Ryunosuke Akutagawa....Zao mi je Davide Filipe ali meni je Akutagava za stotinu oktava ispred tebe....Možda je to do njegovog ludila tj lucidnosti, nemam pojma ali ima nešto u njegovom pisanju, stilu što privlači, mene, strasnog čitaoca. Već mi zamjeraju neki na mom mišljenju ali tako ti je moj Davide. A Ginter piči ispred tebe . Nije što je nobelovac i Nijemac, već što mi bolje "leži". Al et "pofaliću"  i tebe samo zbog truda moje prijateljice da mi te utrpa na foru na čitanje.

Gledam ovaj Prilepin baš podebeo, kao da se hrani jelima naših vrlih kuharica. Preznojim se kada pomislim da ga moram svog pročitati. A Rus je Rus, ako nema bar hiljadu stranica, bolje ga i ne otvarati.

Izgleda da ću morati otići do prokletog Doma zdravlja da se naručim na UZ....Ne kontam što  daju broj telefona da se preko njega naručuješ ako se niko na njega ne javlja.

 

Kontam da pišem priču o knjigama. Svi bi da ih pišu al niko da ih čita.
Trenutno na našim prostorima ima najviše pisaca i pjevača.
 A ko kome piše i pjeva ni sam Bog to ne zna.
Ima i za mene nade za jedno tridesetak godina, kada poludim i posenilim.

25.01.2016.

Jutarnja!

Opet sam udarila po čaju sa svetim travama i žarom, kunu se da su zdrave. Viken je prošao bezbolno. Malo šetnje, malo kuhanja, pranja i ostalih ženskih poslova koji mi ne ginu kada odem da se "odmorim" i nadišem planinskog zraka. Radni dan je počeo sa glavoboljom. Sinoć u 12 sin usisavao svoj krevet, komšija pored se zanio bušeći zidove. Sad imamo ogromnu rošu pored djetetove glave. Mogli bi i viriti u komšijski stan. A tko kaže da necemo. :) Ponedeljak ko ponedeljak, miran, tih i maglovit.I hladan. Sinoć sam bespotrebno maltretirala jednu osobu koja nije htjela gubiti energiju na bespotrebne stvari.Kaže usmjeri je u nešto pozitivno. Šta ću kad sam eneretski puna. Samo mi fale varnice oko glave ko Nikoli Tesli. :) Moram se zadati sa pisanjem. Red je. Započela sam na 5 strana ali nigdje ne vidim ni kraj. Početak je tu. Samo se kraj ne nazire.Tj nazire se ali u mojoj glavi. Ufurala sam se i sa ovim Astro kursom sa svojom kumom. Ko povezujem logički šta i kako. Nije loše. Ne bi bilo loše da čovjek ima viška vremena. Vremena nemam.Sve što napišem, stignem napisati radim na poslu. Kući sam kući. :)Energetski zamaram svoju raju. :) Odoh raditi/pisati. Trošiti misli tj usmjeravati ih na bitnije stvari od palamuđenja. Eh da izbrisala sam nebitne internet stranice i osobe sa svoje frendli liste. :)

23.01.2016.

Jutarnja!

Nisam navikla pisati klasičan blog. Nekako se više snalazim u književnoj formi nego pisati na osjećaj tj raspoloženje. Nekako sve  počnem fino, polako a onda kao da me netko bocne po vratu  i kao da vulkan osjećanja i riječi  iz mene sukne,pa ti  opalim o svemu i po svemu. Kasnije se iščuđavam sama sebi kakve nebuloze sam u stanju napisati pod uticajem emocija i ljutnje. Ipak pokušat ću ponovo , popila sam svoj  jutarnji čaj. Onaj zdravi.od pravih travki.

Moram prižnati da su mi ovi biljni čajevi već dosadili. Doktor mi rekao da izbjegavam kafu i crni čaj zbog pijeska u bubrezima i da se zadam sa uvom, brusnicom, i ostalim gorkim travama. I to ni manje ni više da ga pijem 2l. Ubistveno.A i  normalno je da svaki čovjek popije toliko tečnosti u toku jednog dana. Ja evo pijem od 8 ujutro jednu šoljicu, i već su se kockice leda nakupile po njoj kako nam "fino" griju u firmi.
Na Voxxzy mi brzinom svjetlosti izbrisaše sve postove pa i onaj o o brisanju ali sam ga  stigla da  prebacim ovdje.Profil ko profil je ostao, iako sam i ime promjenila. Šta reći sem: Konja kojeg si jahao jedno izvjesno vrijeme ne treba kuditi a ni hvaliti. Treba ga samo promjeniti. Ima tu  Fine raje, i one onako raje,  i nikakve raje . Kao i  svugdje na platformama za blogerima. Malo se tu udaramo rogovima, malo jezicima, malo guzicama a najrjeđe pameću tj mozgovima
. Ionako sam na nagvor  i veliku hvalu prešla tamo, misleći da ima više književnih duša no palamudana i lalamudana. Mogu reći sve je to isto sranje samo drugo pakovanje.
Bio, vidio, ošo.
 Idemo dalje.
Želim vam ugodan dan i vikend!
Ja poslije posla odoh u visočije krajeve da udahnem planinskog zraka i da mi se nos smrzne. Možda me obasja kakva inspiracija pa se ubijem pisajući u ponedeljak. Vikend je vikend i njega koristim samo za porodicu. Pih, ja nikada neću postati ozbiljan pisac. :)
Eh , da !
A poslala sam i drugu lekciju iz astrologije, baš me zanima da li sam šta potrefila. :)

20.01.2016.

Moj odlazak sa VOXXYZ portala ili gubljenje energije na fanatike

Jutro sam počela sa uobičajenim čajem, ali svetim čajem. Tako se zove. Valjda zbog trava koje su u njemu. Kažu da su sve probrane i dobre. A i ne bile koliko je čaj koštao. 
Uz čaj sam progutala šaku raznih tableta za podizanje imuniteta, slaba sam na zimu i uvijek fasujem kakvu upalu grla. A moram piti bar 2-4 l tečnosti , dnevno , zbog mokraćnih puteva, tako da sam navikla na svakojutarnjo očajavanje. Nisam pisala ovdje. Ne piše mi se. Čak i ne čitam šta se piše dok me đavo ne natjera da otvorim neki post. A đavo ko đavo ne da mi mira. Ja svog đavla zovem radoznalost koja je kod mene velika. Na moju veliku žalost. Načitala sam se raznih gluposti da moj ubrzani um ne može da ih izbaci dovoljno brzo.
Sabur, kćeri, sabur. Često mi tata govorit. Lažem , eto, lažem, priznajem to. Moj tata ne kaže sabur, on kaže :
„Jezik ti brži od pameti! Kontroliši se! Pazi šta pišeš i kome pišeš! Kako se kome obraćaš i na koji način. I Upamti da nitko od njih nije na tvom intelektualnom nivou razmišljanja ( da ne kažem pameti) . Smiri živce, udahni i izdahni i zaobiđi nepotrebne likove od kojih i zbog kojih gubiš dragocjeno vrijeme.Ne spuštaj se na njihov nivo drago dijete, ne spuštaj se nitkome pa ni čelom da se dodirujete u razgovoru. „ Moj tata , huja od čovjeka, meni daje savjet da ja svoju narav, naglost i brzopletost držim pod kontrolom.  Moj tata je fakat zakon od čovjeka, ljudina, oslonac i potpora, ali bolje bježi od njega kada se naljuti i počne ti pričati u toj ljutnji. To mi kaže on a i još jedna draga osoba, tj dvije ,tj tri,  sestra, kuma  i moj rođak Legal. Pametni insani i smirivači moje uzavrele krvi željne sukoba i dokazivanja pravičnosti.
Neću vas daviti sa glupostima koji su me zadnjih par dana izbacili iz kolosijeka pisat ću o onome što me veseli. 
Počela sam sa besplatnim kursom astrologije. Prvi korak sam prošla iako sam bila veoma sažeta i kratka. Povezivati određene osobine uz određene horoskopske znakove je simpa, iako i nismo svi isti. Mislim na one koji su u istom znaku. I kako sam tražila ljude koje poznajem shvatila sam da najviše poznajem riba, tj sa mnom rade ribe. I da imaju dosta sličnosti među sobom.
Za prijatelje imam uglavnom strijelčeve. I jarca. Iako jarac je težak za komunikaciju, valjda zbog rogova, šta li. Pa imam bikova(silom prilika) , djevica , vaga. A o škorpiji da ne govorim. Moja suprotnost. Ali kažu da se privlače, pa vjerujem tome.  Pošto mi je dragi škorpija.
Koliko ljudi toliko čudi. Kurs je zanimljiv, treniram mozak, psihu i logiku. Nešto poput psihologije i logike koja su bili moja dva omiljena predmeta iz škole. 
Vjerovali ili ne prije je uvijek bilo među prvim pitanjima to : „Šta si u horoskopu?“ ….to nam je ko nešto značilo. Ako bi otkrili da naš znak zrači sa nečim posebnim e tada bi nam bilo milo i drago.
Jedno me samo buni, svaki put kada neki vrsni astrolozi pogledaju moj natal, trenutak rođenja, kažu :
„Da te ne poznajem lično pomislio/la bi da je ovo netko poznat, da je neka sasvim druga osoba!“- ja samo kažem :
„Život je tek počeo ! Za mene treba tek da se čuje! „ – zvijezde mi ne ginu. 
Pišem. Traže da pišem. Mole da pišem. Podstiču me da pišem. Nude mi novac da pišem.
Dive se napisanom. I traže još. I još . Nude novac za to još.
A ja, ja idem na besplatan kurs astrologije. I u međuvremenu gubim energiju i vrijeme čitajući razne nebuloze po netu. Na voxu. A to mi ne treba trenutno. Nije moj nivo. Ali me razbijesne ljudske gluposti i nebuloze. Ljudska niskost i ograničenost uma i misli. Ljudska mržnja i želja da se ispolji zlo koje nosimo u sebi. Moj se komentar briše. Zato što se netko usudio reći nešto suprotno od onog napisanog. Ja nit se klanjam, nit spuštam ni pred kim. Niti ću. Niti sam. Pa neću ni pred psihijatrijskim slučajevima koji pišu takve strahote da samo manijaci, psihopate, emotivne pijavice ,vjerski  fanatici i zaluđenici mogu to lajkovati i pratiti. ( moram priznati ovo sam nakvadno dodala, toliko o mom čuvanju energije, tj mom crvu u guzici) Ali da se vratim onom bitnom. Nebitno sam satjerala gdje mu je mjesto.
Kažu za moj horoskopski znak da je najdruštveniji , najotvoreniji, voli ljude, voli sve novo, odudara od drugih, lebdi među oblacima i sanjari. Otvorenog duha i misli, mrzi nepravdu, voli sve ljude  i veliki borac za ljudska prava, vodolija.Bez dlake na jeziku. Koliko sam vedra vodolija toliko sam i moj podznak strijelac i rogonja ovan u mjesecu koji mi šapće da na sve reagujem burno i bez razmišljanja. Moram poraditi na tome , da umjesto sakupljača vode, vodonoše postanem sakupljač energije, svoje a i tuđe.
Raduje me što ipak ima finog svijeta na ovom dunjaluku koji gleda u se u i svoje kljuse. Ne zamara se sa tuđim pragom i avlijom.Već mete kusom metlom samo ispred svojih vrata. Od sada izbjegavam sve huškače i energo-pijavice koji se hrane mojom psihom i mojim, drugačijim mišljenjem, tj razmišljanjem.
Dobila sam materijal za drugo pitanje. O planetama. Veoma zanimljivo gradivo. Preletila sam ga brzinski pa ću se krajem sedmice baciti na tražene odgovore. Sada idem raditi i pisati o onome što u stvari uživam. O mom Jezeru. Traže ga, vole ga. Volim ga i ja. Moj mezimac i moja zvijezda. Moj šapat i krik. Moj osmijeh i ponos.
A priče su mi sve bolje i bolje, tako kažu oni što ih čitaju a ima ih….. Ima ih za moj pojam i previše.
Et …Toliko od mene za danas.
Poskidala sam pijavice sa sebe i zgazila ih petom. Razlilo se samo crnilo i po koja psihijatrijska dijagnoza svake od njih.
Možda odem i u gurue, tko zna. Da naučim da sakupljam i čuvam pozitivnu energiju samo za sebe a ne da je razbacujem na patetične likove  sa društvenih mreža željnih pažnje frikova i  čudaka ili nekog poput mene, kratkog fitilja i duga jezika koji će im skresati sve u tri p.m.
Mislim čak da je ovo moj posljednji post ovdje. A misliti i znati su na tankoj granici.
Hvala vam na druženju, ima fakat super raje, Krajiškinja, Au, Nostalgična, Alkemičar, Legal ( i grupica sa njegove stranice posvećena poeziji) pa čak i Hator sa svojim zanimljivim postovima o samousisivajućem usisivaču i još nekim skupim igricama. Zbog nekih mi je iskreno  žao što izgubih vrijeme čitajući ih , ali to bude kada ne slušaš svoga tatu.Zato dragi moji voxovci slušajte svoje roditelje.

Htjela sam ostaviti jednu priču o pomirenju ali …… vrijeme je novac, tj slovo je novac , sve je novac što bi rekao Ra.

plati i dobit ćeš.
ZBOGOM !
p.s. : ako mi se može javiti administrator da mi da upute kako da izbrišem, znači trajno izbrišem ovaj profil , bila bih mu više nego zahvalna.
Moonchild75

19.11.2015.

Profesore! Čujemo li se?

Kad nešto čovjek voli da radi  onda mu se još toga natovari na ramena!

Nedavo odem sa svojim pričama koje sebi iz meraka pišem kod jednog profe, koji haman zna pola književnog svijeta u BiH, kako mrtvih -tako i živih ,  sam nije književnik, pisac, pjesnik. Et gospodin je u penziji, malo lektoriše, recenziše i kritike piše a uživa da čita i da priča o tome.

Moj tata, ko moj tata, ne bi bio on -on da ne umješa svoje prste, tj da ja  ne uradim nešto loše sa njima,  nije on da ne vjeruje u vrijednost mojih misli djela, zamoli dotičnog da me malo pretambura, tj da pročita par tih mojih napisanih sjećanja , pričica… A tata zna pola Sarajeva, koje god društvene, političke, književne pa i muzičke sfere da pogledaš.

(kad sam htjela bubnjeve, prvo me odveo u sarajevsku filharmoniju kod nekog dobro poznatog profe da taj vidi imam li talenta. Odmah da kažem da bubnjeve nisam dobila. :) )

Predala sam ja tati isprintane  primjerke desetak pričica, nemam kud, uhvatio me na foru kao i uvijek. Počeo spominjati da profa zna te Sidrana te ovog te onog.  Ja već tada padam u nesvjest. Kontam sad kad ospe po meni, odlučila čak da prestanem i da pišem, koji će mi klinac to. Nervoza me uhvatila tih desetak dana kao onda kada sam se spremala za ispite na faxu.

Prenese ti on tati neke utiske koje on meni izdeklaruje, onako policijski, da  nisam ama baš iz njih  skontala .

Hoće profa i da me lično upozna i u lice kaže. Nađemo se mi u čajdžinici, fina atmosfera. Moj tata, profa i ja. Tata po običaju mi provuče kroz uši da samo klimam glavom, budem fina  i da haman ništa i ne govorim. :) ( e tada mene već panika uhvatila šta li je to profa tati rekao kad ja moram da šutim)

Sjednim ja i prema meni ide visok, stariji gospodin. Sjedne za naš sto i smiješi se.

Smot'o one moje priče i ko da bi da zamahne sa njima prema meni.

“E ti li si ta?” – progovori i još šire raširi usne u osmijeh.

” A jesam!” – odgovorim tiho, zagledajući u tatu.

“Kažem ja Ajanu da se ovako nešto u zadnjih 20 i kusur godina nije na papiru stvorilo!” – “U ovakvom obliku!”

Gledam ga ja i ne mogu da vjerujem.

“Malo preradi, ispravi, doradi i pusti mašti na volju! Imaš vremena i do Osmanskog carstva sa svojim pričama da dođeš. A pišeš stilom koji rijetko k'o sada i koristi. Čitljiva si, zanimljiva ali dušo, opusti se i oslobodi tu svoju maštu.” -“Imaš je na pretek! Uhvati se i poezije, proze, raširi svoje poglede i piši, non stop piši. A najbitnije, vraćaj se na to napisano, a vraćaš se sigurno, svako malo, prepravljaj, dopisuj, oduzmi i dodaj….”

Tata se smješka a ja zinula ko peš.  Slušam a ne vjerujem da priča o meni. Poslije određenog vremena dotaknemo se mi i knjige. I bila mi je dovoljna jedna jedina rečenica.

” Sad svi pišu knjige a nitko ih ne čita, a ima ih koji potpišu knjigu a nisu je ni napisali!”

” Ti si dušo, nije što si Ajanova, nešto drugo! Ti moraš se probijati kroz trnje , da te narod upamti a i zapamtit će te generacije i generacije Bošnjaka i naroda iz krajeva o kojima pišeš! Kada te uzmu čitati da po prvom slovu znaju da je to tvoje djelo! ”

“Ti si njihovo pero i ne smiješ da sa jednom knjigom presušiš tj nestaneš ! A ne smiješ dati ni svoje ja nikada i nikome jer to je uvreda ljudskog dostojanstva i postojanja! ”

“Tebi će čika Vinko pomoći u svemu a pogotovo u tome da se za tebe čuje i zna kroz čitavu Bosnu i Hercegovinu!”

Ispričali se mi tada, profa mi dao zadatke koje da uradim, dao mi upute kako da pišem i vjetar u leđa što se tiče mašte. E zamislite kada sam izašla vani sa tatom i on se smiješi, podigao glavu i smije se.

” Eto, rek'o sam ti! Što ti Vinko kaže tako ti je! Ni manje ni više! On ti svima kaže ono šta misli i uradit ćeš onako kako ti je rek'o! Jesi me čula? Nikako drugačije! Razumiješ?” – ja gledam u svog tatu i potvrdno mahnem glavom. Sve možeš izbiti iz njega ali starog policajca nikad. Sve mora biti kako on kaže. :)

I evo sada iz petnih žila stvaram, pišem. Pustila maštu na volju i jašem po oblacima na ažbahama i divovima. Tko kaže da Bosna nema bajki i mitova. E vidjet ćete da ima ne zvala se ja kako se već zovem.

Još da imam vremena da sve stignem. Nisam Jezero pisala 7 dana. Vodenicu prije 15 dana.

Zove tata mene i kaže:

” Traži Vinko one pjesme, poeziju u prozi koju si mu rekla donijeti da pogleda!”

” Eh,  jah! ” – jedino da se kloniram ili podmladim za 20tak godina. :)

Niko ne razumije da nije lahko takve priče napisati. Treba prvo naći ideju i pratiti je , pa je uhvatiti, oblikovati i započeti. Pa se vratiti, prepravljati, brisati, dodavati i na kraju završiti. Za danas. Do sledećeg čitanja.

 

Sad lupam glavom od sto, a pišem ovaj post 9, jer ipak sam na poslu, pa sad kontajte koliko meni treba za jednu priču. Kući ih ne pišem jer bi me čojek u mene izbacio iz stana. Hehehehe.

Lijepo je znati da te ljudi čitaju i vole ono što pišeš a još ljepše kada traže još.

Ništa mi draže nije bilo nego kada mi je nedavno rečeno : ” Zavolio sam ovu vrstu književnosti  samo zbog tvojih priča! ”

Pa ne piši dalje!

A i ovo napisah da pobjegnem od onog što moram da pišem. :)

11.11.2015.

Bosna - dijaspora - Bosna

Jutros kafa mutuša na redu, da mi razbistri misli i razbudi me. Pa da započnem. Vječita borba između nas i dijasporaca. :) Pokušat ću to sročiti kao priču.

-Neki dan se javi meni moja rodica iz Švedske, na fejs, i prva rečenica je bila :

“Joj rode, evo ja sad sa posla, jebem ti i djecu ko ih šalje bolesne i kinderr(nešto) , evo  i ja se razboljela. Vidiš rode kako mi vamo moramo raditi i bolesni, odbiju nam plaho ako izostanemo koji dan.”

Ajd , ja je pozdravim, zaželim joj brzo ozdravljene i nadodam :

” Ja sam rode, ne jednom radila pod injekcijama!”

“Kako si mi rode, kako život?” -i sad nabraja čujem li se sa ostalima  od svojih bližih.

“Super sam , čujem se i djeca su super!”

“Vidim rode išla si neđe na neku kulu , fino bome, tako i treba. Uživati! A i trošiti ako se ima!”

“Vala rode, kod mene se uvijek ima! Ne znam šta ću od para! Samo mi vremena fali da ih potrošim! A i zdravlja!”- odgovorim ja ko iz topa.

“Baš mi milo što to čujem! Da je nekom fino tamo kod vas. Vala se svi žale da im je plaho ružno tamo u Bosni! A niko neće da radi, svi čekaju mi da im šaljemo! Rekla  mi sestra da svi samo po kafanama idu a niko nema para ni za žvake. Svi u kreditima i od kredita žive a naku gospodu glume. Znam ja rode kako je tamo, pričala je meni moja D….a. Samo čekaju da im se da. Sramota. Nek uzmu lopatu pa nek kopaju.Ali neće , rode, naučili da im se daje.  Nek šparaju . Bome i ja sad šparam, Svaki mjesec uštedim 7000-8000 kruna, da imam kad budem u Bosnu dolazila.A možda u Tursku odem ,sad svi naši tamo idu. Kažu sve đaba dobiješ. Jedeš i piješ koliko ti milo.  Bome ti ja sad pješke idem na poso, nije k'o kod vas da svako po dva auta ima i taksijem se voza. A i hrane ušparam, počela sam i kuhati sama. Ne idemo više u restorane i tržne centre po zaleđenu hranu.. A donesem i sa posla, šta fali, ostane im hrane da se pola Bosne može nahraniti, a bacaju je moj rode . Ja ti nama donesem kad je šta baš  fino. A malog sam  upisala u drugi Kinder(nešto) , neka ga dalje od mene ,  nek se osamostali, dojadilo mi više oko njega deverati u kući. A plaho fine gardarobe i to sve markirane dobije od sestrine mi prijateljice. Sve moj rode, markirano. Novo. Ona plaho bogata pa svom kupuje a dijete i ne obuče. Jedino mi kćer neće svašta, moj rode. Samo marrkirano. Eno tek joj  13 god a zna šta valja a šta ne valja. Moram joj kupiti cipele od 850 kruna, i majicu od 600. Ali neka rode, nek nosi. Kupi joj i otac, nije da nije. Šalje joj redovno. Bar to kad nije uz nju. I treba bome da mu traži najskuplje. pa ja.  Nek mu traži! Kad je znao napraviti sad nek plaća. Ovdje djecu ne smiješ ružiti rode a kamo li tući. Odmah ti dođe socijalna( nešto) na vrata i hoće da ti uzmu dijete. Ja svoje odgajam po švedski , pa pobogu oni i jesu šveđani. Nije za svakog bome ni dijete, kad vidim kako ih po Bosni odgajaju nekima bi i zabranila da ih rađaju. Nemaju da jedu a djeci kupe mobitel. I to onaj na tač. Sramota rode. Bome sam osjetila po novčaniku, kako sam ovu godinu izostala sa posla, bila na trudničkom dok mi mali nije napunio godinu. Osjeti se rode. Kod mene veliki stan, trosoban , fino sam ga opremila, sve sa ukusom i stilom. Skupo rode, a ovaj mali  mi haman sve uništio. Ali ja to prekrijem, zakrpim, sastružem. Nema se rode kruna na bacanje. A pomogne nam i otac od ovog mi mlađeg. Zove me u Njemačku da živim kod njega. Bome neću, nisam mahnita. Fino mi u Švedskoj. Njegov stan manji a i plata mu plaho mala. Tako on radi mjesec a dva ne radi, bude sa nama tu u Švedskoj.. Fin je rode, plaho fin. Nije interesdžija. O svemu mi pričamo , o svemu. Nisam ja ko ona naša M….. da mu kupujem auta i mirise. Jok rode. A on je iz Sandđaka  nije iz Bosne.Otišo  tamo  da radi, pa se nešta razboljeo. Sad je fala Bogu dobro. Nije on sa mnom zbog interesa, ko oni njihovi. Koriste ih bome. Žao mi ih gledati kako ih koriste naši iz Bosne. Jebala ih Bosna i oni kad ih dovedu sebi. Ja se bome nikad tamo ne bi’ vratila. Fuj! Narod se promijenio, samo želi korist i traži. Ja svima reknem da ne dam. Nisam ja banka. Eno sa sestrom F…. ne pričam od ljetos. Plaho bezobrazna. Samo traži da joj šaljem. Živi u Danskoj sa onim mlađim i onom starijom, a ono dvoje kod oca. Samo troši na izlaske i garderobu. Kakva je to mati kad stalno hoda po koncertima i kafanama. Nikaka. Ja sam joj bome rekla da joj ne dam para. Nek se snalazi. Kad zna se nacifrati nek i zaradi nešta. Potroši pare na šminku i društvo. Bome nek špara ko i ja. Eto rode što se mi ispričasmo. Baš mi je milo što smo se čule. Pozdravi mi L… kad se čuješ sa njom. Nije n i njoj lako, u dalekoj zemlji , Americi.”

“Nije! Eno je sprema Master degree. Nude joj posao na univerzitetu gdje studira! Planiram djecu kod nje poslati čim završe srednju! Tetka bi ih i ranije uzela ali meni žao!” – odgovorim ja poslije njenog polusatnog monologa.

“E moj rode, pa kako ćeš bez njih? Niko ne zna kako je nama i niko nas ne razumije! Bolje im je u Bosni uz tebe da su! Vidiš kako se mi vamo patimo! E vala rode nek smo se ispričale! ”

 

” I rode ako ti se jave E… i A…. nemoj da ih slušaš, one samo nešta petljaju i lažu! Baš ne valja druge ogovarati moj rode! to najviše mrzim kod nekog !  Žurim sada pa ćemo o njima drugi put, ima svašta da to o njima kažem!  Ljubim te rode! ”

“Ljubim i ja tebe rode! ” – pozdravim se i ukinem chat za grupu “rodbina iz švedske”

 

02.10.2015.

Jutarnja!

Vrat me jutros uzasno boli a razlog je banalan, išla na šišanje, blajhanje, farbanje pa sušenje i feniranje.
Ne znam tko izmisli one frizerske lavaboe, nasloniš glavu, izvrneš se i ko fol uživaš. Ja čitavo vrijeme molila Boga da me što prije završi, samo da se ispravim. Pola sata u tom položaju, glave i vrata naslonjene na tvrdi lavabo uz ćavrljanje sa frizerkom, bez toga naravno ne može ta divota uljepšavanja proći, me jutros koštala vratobolje i glavobolje.
Helem nejse, poslije haman 2 sata tretmana, iz crnke da se vratim u brinetu. Šišanja, iz jedne frizure u drugu,malo divljenja pred ogledalom ,kako je divna i boja i frizura ( šta će frizerka reći na svojih ruku djelo :) ) .
Dođem kući i moja “mini me” pada u nesvijest od užasa uz riječi:
“Joj mame kakva si? Ko vojnik! Što si to radila?” – ne znam da li je mislila pri tome na moju umornu facu ili frizuru koja je podsjetila na vojnički šljem. Uglavnom zagledala me pola sata je k'o da su mi na glavi rogovi izrasli. A da ne spominjem komentare na fejsu, poslije objavljivanja fotke sa najnovijom frizurom. I šokantni bi se šokirali. :) frcalo je svega između dva moja tabora. Onih za i onih protiv moje nove kreacije. Što bi kajiškinja rekla više galame oko čarape/u ovom slučaju friza nego oko zlostavljanja i terora nad ženama.
Kad eto ti nje,moje “mini me”, uvrnula dugi čuperak pored uha i hoće da ga odsiječe i da joj bar zeru kose izbrijem brijačem . U modi sad malo cure da se izbrijavaju pored uha. Umorna, ukočenog vrata i kose koja već radi protiv sila gravitacije, pola dlaka u zraku a pola oko glave, prvo joj na fin način objasnim da nema teoretske šanse za to, kad eto ti nje, teatralna sa mojom fotografijom iz srednje škole,razmahala se sa njom i pokazuje je. Kad kod mene, na toj fotografiji obje strane izbrijane samo dugi, čuperci povrh glave štrče.Ta'ka moda tad bila.
Šutim i gledam, šta drugo da radim, kako da joj objasnim kako sam ja mogla imati tu frizuru a ona ne.
“Pitaj babu!” – samo sam joj kratko rekla, znajući šta će joj babo reći na njenu ideju o izbrijavanju i šišanju.
Malo mi je bilo i žao, moram priznati, znam koliko sam ja tatu peglala i moljakala da mi dopusti da ja to uradim sebi. Ali se sjećam isto da mama sa nama dvoma nije pričala haman mjesec dana. :) Durila se i kuhala nam sve same čorbe kojih nas dvoje i nismo baš bili ljubitelji.
Al’ tata k'o tata, uvijek je bio popustljiviji prema meni i sestri i liberalniji što se tiče tadašnje mode, muzike i odgoja. Mama je bila strožija i zatvorenija uvijek i uvijek je bila protiv svega šta god smo mi htjele ili željele.
On je uvijek govorio:
“Pusti djecu da uživaju i budu slobodni i sretni, prebrzo će odrasti i otići za svojim životom!”
I zaista je bio u pravu.
Kako vrijeme prolazi i kako starim, shvatam da u meni ima više maminog nego tatinog.

Nažalost!


Stariji postovi

Prica o prici
<< 05/2016 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031